Razmišljala sam već dugo šta bih pametno rekla o svemu kroz šta prolazimo u poslednje vreme. Ali, nije išlo. Dok nisam shvatila da je prošlo više od godinu dana kako nisam ništa napisala. A možda čak i dve. Dešavaju se promene, ali me porazi ponešto, svaki put kada vidim koliko ljudi poseže za nezdravim i lošim trendovima. I sve se češće pitam: 'Gde je tu Bog?' U svim suludostima, gde je Bog? Kada nam se sa svih strana serviraju sadržaji koji promovišu mentalne bolesti i nestabilnost, a ne zdravlje i napredak. I to sve pod prizmom da upravo to nude. Nema veze da li je to zaista tako, da li je tačno, da li je zdravo, samo kupi odmah.

 

Duhovnost postaje, ili je već postala konzumerizam, i sa svih strana se traže sve noviji i noviji sadržaji, koji promovišu mentalnu bolest i nestabilnost, sve više i više, koji će zaintrigirati uši, uposliti mozak, držati nas u stanju neizvesnosti, napetosti, nadraženosti, vizuelnoj i mentalnoj prezasićenosti i nervne rastrojenosti. Sve je postalo trend i brend za prodaju, čak i priča kako resetovati nervni sistem, na pr. ili čitav organizam. Kao da smo svi roboti, pritisneš odgovarajuće dugme, i sve profunkcioniše.

 

Evo radim sa svojim nervnim sistemom od februara, od kako sam imala poduži i veoma iscrpljujući grip, koji je ostavio posledica na njemu. I još taj rad traje, jedno prestaje da vuče i boli, drugo počne. Svaki dan je nešto drugo, i tako dok se sve ne niveliše. I kako vidim, potrajaće to još. Jeste, moguće je resetovati nervni sistem i stvoriti nove neuronske puteve i sinapse, ali to nije na dugme, i niko ne može da vam kaže koliko je potrebno da se to dogodi. Jeste, to je dobro za zdravlje, za isceljenje, za rad na traumama. Ali, kada je sam nervni sistem oštećen, a to ne znate, a ne znate ni kako, ni gde, onda može i da potraje. I niko vam ne može dati prognoze. Tako da nije sve onako kako nam trendovi serviraju. Odjednom su svi stručnjaci u svemu, sve sam doktor nauka do doktora nauka, sveštenik do sveštenika, sveštenica do sveštenice, i tako dalje, a sve je zapravo obesmišljeno do izvan granica apsurda. I svi bi da budu nešto i neko što nisu, i da imaju talente, ili nešto što nemaju, a roboti im u tome pomažu. Kupi novo telo, što da ne, evo odmah stiže. Pa naravno, kad marketing i sadržaje najčešće i generišu preko onih koji nemaju telo- robota.

 

Roboti nemaju svest i savest, rade ono što im mi kažemo, a mi bi trebalo da imamo i jedno i drugo, i da znamo gde su granice naših mogućnosti i ljudskosti, u krajnjem slučaju. Da, mi možemo mnogo, potencijali ljudskih bića su veliki i uvek ih treba razvijati. To mi je zapravo i poziv. Ali ja ne govorim o tome. Govorim da treba znati kada nešto jeste tvoj potencijal, i ulagati u njega, negovati ga. A kada nije. Kada se mi zapravo lažno predstavljamo i sebi i drugima. I kada je nešto čista krađa i nije moralno. To jeste večno pitanje, ali kao što rekoh, ovih dana je dovedeno do apsurda i nigde vere ni u šta, pa čak ni u sebe same, jer sve ovo nije vera u sebe.

 

Moram priznati, nigde manje vere u Boga nisam videla nego u duhovnom svetu, i nigde više sujete, surevnjivosti, zajedljivosti, ljubomore i ega. Gde je Bog u ovim vremenima i ovih dana?

 

Nikada nije bilo teže biti ono što jesi, ko jesi, i ostati veran sebi, svom putu, jer te sa svih strana nešto vuče u stranputicu, više nego ikada. Nekad i ne shvatiš, od toliko polu istina, polu znanja i neznanja, i teško je razlučiti dok se ne dogodi nešto loše. A svedoci smo toga svakodnevno. Znam, nije sve ovo od juče, dešava se već neko vreme, zapravo jako dugo. A sve ovo što živimo su posledice svega toga. Ne samo otuđenost od sebe već i od samog života. Jer sve je predstava, i svako je u nekom filmu, svom ili tuđem, i prosto je nemoguće otrgnuti ga i sebe, i osvestiti se. Zato i pitam, gde je tu Bog?

 

Kada govorite o nečijem zdravlju, fizičkom ili mentalnom, o psihi, o traumama, o arhetipovima, umetnosti, Duši, ili bilo čemu. Kada držite jogu, kundalini buđenja, tantre, radite sa biljkama, životinjskim vodičima, pričate o astrologiji, ili predajete srpski, engleski jezik, istoriju, šta god- šta protiče kroz vas i kroz vašu grupu? Šta je cilj, namera okupljanja? Šta pokreće vas i njih? Ko je i šta, u središtu svih vaših delovanja? Da se razumemo, prenošenje znanja, kao što su lekcije jezika, ili istorije, je jasno. Tu obrazujete nekoga i podučavate veštini. Govorim o drugoj vrsti grupnog rada. Do sada sam mogla da prepoznam iskrene namere kod nekog, da neko nešto izrazi kroz sebe; da iskaže; da dopusti ono što je unutra da izađe van; da poruči, isceli; da podigne i usmeri na viši nivo kako bi se neko razvio; da ostavi trag. A sada to vidim sve manje. Nikad više sadržaja i ponuda, a nikad manje istine, iskrene namere, svrhe i zdravlja. Sve više praznine, želje za pokazivanjem, uticajem, moći i novcem. Nije da do sada to nije postojalo, ali sada je postalo norma, a ne sporadičnost. Vodi li još ikog srce? Ili samo potreba za što bržim dolaženjem do novca?

 

Da se razumemo, i meni je novac potreban, troškovi života su sve veći i veći. Ali sve te priče o prodaji koje nam nude sa svih strana, brzopotezni seminari, i pretvaranje svega u biznis, i to digitalni biznis, nas jede. Pretvaraju Dušu u robu. A to baš i ne ide tako. Jer u svemu tome nema Boga. Ne da se on povukao, nego smo se mi udaljili. Jer sve mora na klik, i odmah i sad, i svi kao da smo roboti. Ili tražimo nešto da nam se servira instant, stočiću postavi se, bez pitanja da li će nam posle toga biti možda muka. Bez svesti o tome šta nas to radi. A svi toliko pričaju o osvešćivanju i buđenju. Velika količina informacija vas ne čini probuđenima, čak ni uvid o nečemu novom, samo vas čini obaveštenima, edukovanima. Čak ni spoznaja neke istine o svetu koju nismo znali, nas ne čini probuđenima. Čini da smo malo više proširili svest o nečemu. Otvaranje očiju za duhovni svet, i to kako funkcioniše, kako radi kroz vas; kako vaša Duša i vaše duhovno vođstvo komuniciraju sa vama; kako vaša energija funkcioniše; koji su vaši potencijali i svrha, i put ka tome. I otvaranje srca za ljubav vas čini probuđenima. Duhovni svet i majka Zemlja, i svest o njima kao svesnim bićima, vas bude. Spoznaja duhovnih zakona, zakona magije, rituala, rast u količini energije, nisu buđenje Duše. To je samo bildovanje određene veštine, manipulacija energijom ili umom. Otključavanje vaših duhovnih potencijala i priliv nove energije je samo jedna od stanica na tom putu,  a može da postane i stranputica. Svesnost dolazi kada shvatite da su sve ovo o čemu sam pisala samo iluzije, i da sve ono sa čime se nosite je lekcija na putu. I da je sam život zapravo lekcija, zbog koje ste tu, sa svim njegovim izazovima i uzletima. Sve sem konekcije sa duhovnim svetom i Bogom je iluzija i lekcija koju kreirate u sazvučju sa drugima. A kada je okolo kakofonija, onda je možda potrebno da se podsetite šta je zapravo važno. A to je da uvek u sve što radite, i na prvo mesto stavite Boga. To sam čula u svakoj svojoj seansi: 'U sve što radiš uključi Boga.; 'Kada radiš sa drugima, kroz sve što radiš treba da teče Bog.'; 'Predaj sve Bogu.'; 'Slava ide Bogu.'; 'Svuda je Bog'.

 

A kako? Samo namera je dovoljna, iskrena želja, molitva srca. I čisto srce. Ceremonije, rituali, rad rukama, viskom, bilo kojim instrumentima, je nečiji način izražavanja te namere, oklupljanje zajednice i kreiranje toka. I treba da bude poziv i poniznost. Jer, u krajnjem slučaju, niko to ne radi sam, već uz pomoć svetlosnih bića koja pomažu da se stvori struktura, koja može da podrži protok božanske energije. Bilo da radite isceljivanje rukama, ili gradite zgradu, ili most, isto je. U sve treba da se uključi Bog. Ili bar iskrena namera da to služi onome čemu treba da služi. A ne samo da se nešto od toga uzme, dobije, da se pokaže nečija veličina. Inspiracija i genij nisu nikada tako funkcionisali, niti ono što ostavlja trag u večnosti. Ili bar treba da traje generacijama. Ni inspiracije više nema, sve da što pre odradi robot- ljudski ili mašina, svejedno je. I još da bude upakovano što kraće, po trendu, uz clik bate, ili subliminalne poruke o kojima sam autor uglavnom pojma i nema, da bi se lakše prodalo, ili da bi vas lakše izmanipulisali. U sve što radiš uključi Boga, i svuda treba da teče Bog. A kako je bez njega? Pa, živimo tu realnost ovih dana.

 

Ako želite drugačiju realnost i širenje svesti i imate želju da se povežete sa svetlosnim timom koji podržava i održava vašu strukturu, tu sam za vas. Da, to nije besplatno, jer stručnost košta, i ja je plaćam drugima, a treba i da podržim sebe i svoje biće. Ali, budite sigurni da zaista dobijate stručnjaka. Bog ne naplaćuje svoje prisustvo i pomoć, kao ni svetlosna bića, ali daje stručnjaku kroz koga radi platu, održivost i izdržavanje, kroz vas. To jest, kroz vas podržava rad onih koji mu služe.

 

 

 

 

 

Za ostatak tekstova, odite na https://terapijadusa.wixsite.com/hipnoterapija/blog .

 

Razmišljala sam već dugo šta bih pametno rekla o svemu kroz šta prolazimo u poslednje vreme. Ali, nije išlo. Dok nisam shvatila da je prošlo više od godinu dana kako nisam ništa napisala. A možda čak i dve. Dešavaju se promene, ali me porazi ponešto, svaki put kada vidim koliko ljudi poseže za nezdravim i lošim trendovima. I sve se češće pitam: 'Gde je tu Bog?' U svim suludostima, gde je Bog? Kada nam se sa svih strana serviraju sadržaji koji promovišu mentalne bolesti i nestabilnost, a ne zdravlje i napredak. I to sve pod prizmom da upravo to nude. Nema veze da li je to zaista tako, da li je tačno, da li je zdravo, samo kupi odmah.

 

Duhovnost postaje, ili je već postala konzumerizam, i sa svih strana se traže sve noviji i noviji sadržaji, koji promovišu mentalnu bolest i nestabilnost, sve više i više, koji će zaintrigirati uši, uposliti mozak, držati nas u stanju neizvesnosti, napetosti, nadraženosti, vizuelnoj i mentalnoj prezasićenosti i nervne rastrojenosti. Sve je postalo trend i brend za prodaju, čak i priča kako resetovati nervni sistem, na pr. ili čitav organizam. Kao da smo svi roboti, pritisneš odgovarajuće dugme, i sve profunkcioniše.

 

Evo radim sa svojim nervnim sistemom od februara, od kako sam imala poduži i veoma iscrpljujući grip, koji je ostavio posledica na njemu. I još taj rad traje, jedno prestaje da vuče i boli, drugo počne. Svaki dan je nešto drugo, i tako dok se sve ne niveliše. I kako vidim, potrajaće to još. Jeste, moguće je resetovati nervni sistem i stvoriti nove neuronske puteve i sinapse, ali to nije na dugme, i niko ne može da vam kaže koliko je potrebno da se to dogodi. Jeste, to je dobro za zdravlje, za isceljenje, za rad na traumama. Ali, kada je sam nervni sistem oštećen, a to ne znate, a ne znate ni kako, ni gde, onda može i da potraje. I niko vam ne može dati prognoze. Tako da nije sve onako kako nam trendovi serviraju. Odjednom su svi stručnjaci u svemu, sve sam doktor nauka do doktora nauka, sveštenik do sveštenika, sveštenica do sveštenice, i tako dalje, a sve je zapravo obesmišljeno do izvan granica apsurda. I svi bi da budu nešto i neko što nisu, i da imaju talente, ili nešto što nemaju, a roboti im u tome pomažu. Kupi novo telo, što da ne, evo odmah stiže. Pa naravno, kad marketing i sadržaje najčešće i generišu preko onih koji nemaju telo- robota.

 

Roboti nemaju svest i savest, rade ono što im mi kažemo, a mi bi trebalo da imamo i jedno i drugo, i da znamo gde su granice naših mogućnosti i ljudskosti, u krajnjem slučaju. Da, mi možemo mnogo, potencijali ljudskih bića su veliki i uvek ih treba razvijati. To mi je zapravo i poziv. Ali ja ne govorim o tome. Govorim da treba znati kada nešto jeste tvoj potencijal, i ulagati u njega, negovati ga. A kada nije. Kada se mi zapravo lažno predstavljamo i sebi i drugima. I kada je nešto čista krađa i nije moralno. To jeste večno pitanje, ali kao što rekoh, ovih dana je dovedeno do apsurda i nigde vere ni u šta, pa čak ni u sebe same, jer sve ovo nije vera u sebe.

 

Moram priznati, nigde manje vere u Boga nisam videla nego u duhovnom svetu, i nigde više sujete, surevnjivosti, zajedljivosti, ljubomore i ega. Gde je Bog u ovim vremenima i ovih dana?

 

Nikada nije bilo teže biti ono što jesi, ko jesi, i ostati veran sebi, svom putu, jer te sa svih strana nešto vuče u stranputicu, više nego ikada. Nekad i ne shvatiš, od toliko polu istina, polu znanja i neznanja, i teško je razlučiti dok se ne dogodi nešto loše. A svedoci smo toga svakodnevno. Znam, nije sve ovo od juče, dešava se već neko vreme, zapravo jako dugo. A sve ovo što živimo su posledice svega toga. Ne samo otuđenost od sebe već i od samog života. Jer sve je predstava, i svako je u nekom filmu, svom ili tuđem, i prosto je nemoguće otrgnuti ga i sebe, i osvestiti se. Zato i pitam, gde je tu Bog?

 

Kada govorite o nečijem zdravlju, fizičkom ili mentalnom, o psihi, o traumama, o arhetipovima, umetnosti, Duši, ili bilo čemu. Kada držite jogu, kundalini buđenja, tantre, radite sa biljkama, životinjskim vodičima, pričate o astrologiji, ili predajete srpski, engleski jezik, istoriju, šta god- šta protiče kroz vas i kroz vašu grupu? Šta je cilj, namera okupljanja? Šta pokreće vas i njih? Ko je i šta, u središtu svih vaših delovanja? Da se razumemo, prenošenje znanja, kao što su lekcije jezika, ili istorije, je jasno. Tu obrazujete nekoga i podučavate veštini. Govorim o drugoj vrsti grupnog rada. Do sada sam mogla da prepoznam iskrene namere kod nekog, da neko nešto izrazi kroz sebe; da iskaže; da dopusti ono što je unutra da izađe van; da poruči, isceli; da podigne i usmeri na viši nivo kako bi se neko razvio; da ostavi trag. A sada to vidim sve manje. Nikad više sadržaja i ponuda, a nikad manje istine, iskrene namere, svrhe i zdravlja. Sve više praznine, želje za pokazivanjem, uticajem, moći i novcem. Nije da do sada to nije postojalo, ali sada je postalo norma, a ne sporadičnost. Vodi li još ikog srce? Ili samo potreba za što bržim dolaženjem do novca?

 

Da se razumemo, i meni je novac potreban, troškovi života su sve veći i veći. Ali sve te priče o prodaji koje nam nude sa svih strana, brzopotezni seminari, i pretvaranje svega u biznis, i to digitalni biznis, nas jede. Pretvaraju Dušu u robu. A to baš i ne ide tako. Jer u svemu tome nema Boga. Ne da se on povukao, nego smo se mi udaljili. Jer sve mora na klik, i odmah i sad, i svi kao da smo roboti. Ili tražimo nešto da nam se servira instant, stočiću postavi se, bez pitanja da li će nam posle toga biti možda muka. Bez svesti o tome šta nas to radi. A svi toliko pričaju o osvešćivanju i buđenju. Velika količina informacija vas ne čini probuđenima, čak ni uvid o nečemu novom, samo vas čini obaveštenima, edukovanima. Čak ni spoznaja neke istine o svetu koju nismo znali, nas ne čini probuđenima. Čini da smo malo više proširili svest o nečemu. Otvaranje očiju za duhovni svet, i to kako funkcioniše, kako radi kroz vas; kako vaša Duša i vaše duhovno vođstvo komuniciraju sa vama; kako vaša energija funkcioniše; koji su vaši potencijali i svrha, i put ka tome. I otvaranje srca za ljubav vas čini probuđenima. Duhovni svet i majka Zemlja, i svest o njima kao svesnim bićima, vas bude. Spoznaja duhovnih zakona, zakona magije, rituala, rast u količini energije, nisu buđenje Duše. To je samo bildovanje određene veštine, manipulacija energijom ili umom. Otključavanje vaših duhovnih potencijala i priliv nove energije je samo jedna od stanica na tom putu,  a može da postane i stranputica. Svesnost dolazi kada shvatite da su sve ovo o čemu sam pisala samo iluzije, i da sve ono sa čime se nosite je lekcija na putu. I da je sam život zapravo lekcija, zbog koje ste tu, sa svim njegovim izazovima i uzletima. Sve sem konekcije sa duhovnim svetom i Bogom je iluzija i lekcija koju kreirate u sazvučju sa drugima. A kada je okolo kakofonija, onda je možda potrebno da se podsetite šta je zapravo važno. A to je da uvek u sve što radite, i na prvo mesto stavite Boga. To sam čula u svakoj svojoj seansi: 'U sve što radiš uključi Boga.; 'Kada radiš sa drugima, kroz sve što radiš treba da teče Bog.'; 'Predaj sve Bogu.'; 'Slava ide Bogu.'; 'Svuda je Bog'.

 

A kako? Samo namera je dovoljna, iskrena želja, molitva srca. I čisto srce. Ceremonije, rituali, rad rukama, viskom, bilo kojim instrumentima, je nečiji način izražavanja te namere, oklupljanje zajednice i kreiranje toka. I treba da bude poziv i poniznost. Jer, u krajnjem slučaju, niko to ne radi sam, već uz pomoć svetlosnih bića koja pomažu da se stvori struktura, koja može da podrži protok božanske energije. Bilo da radite isceljivanje rukama, ili gradite zgradu, ili most, isto je. U sve treba da se uključi Bog. Ili bar iskrena namera da to služi onome čemu treba da služi. A ne samo da se nešto od toga uzme, dobije, da se pokaže nečija veličina. Inspiracija i genij nisu nikada tako funkcionisali, niti ono što ostavlja trag u večnosti. Ili bar treba da traje generacijama. Ni inspiracije više nema, sve da što pre odradi robot- ljudski ili mašina, svejedno je. I još da bude upakovano što kraće, po trendu, uz clik bate, ili subliminalne poruke o kojima sam autor uglavnom pojma i nema, da bi se lakše prodalo, ili da bi vas lakše izmanipulisali. U sve što radiš uključi Boga, i svuda treba da teče Bog. A kako je bez njega? Pa, živimo tu realnost ovih dana.

 

Ako želite drugačiju realnost i širenje svesti i imate želju da se povežete sa svetlosnim timom koji podržava i održava vašu strukturu, tu sam za vas. Da, to nije besplatno, jer stručnost košta, i ja je plaćam drugima, a treba i da podržim sebe i svoje biće. Ali, budite sigurni da zaista dobijate stručnjaka. Bog ne naplaćuje svoje prisustvo i pomoć, kao ni svetlosna bića, ali daje stručnjaku kroz koga radi platu, održivost i izdržavanje, kroz vas. To jest, kroz vas podržava rad onih koji mu služe.